Reprise
2017
Mastodon nisu bend koji voli da se ponavlja i ali nisu ni bend koji se trudi da zadovolji svačiji ukus. 'Emperor of Sand' je težak, ambiciozan i pre svega progressive, možda i najviše još od 'Crack the Skye'. Ovo je album koji mora da se sluša u celini ali nije za svakoga...
Čini mi se da će 'Emperor of Sand' više da prija dugogodišnjem Mastodon fanu negu nekome koji je počeo da ih sluša na 'Once More 'Round the Sun' (recenzija). Od jedanaest pesama najviše se izdvaja "Show Yourself" koja odskače od ostatka materijala i deluje kao rock u poređenju sa epskom "Jaguar God" u kojoj su predstavili svoju virtuoznost. Indirektno ovo je konceptualni album koji se bavi pustinjom i prostranstvima, ali i smrću što je posledica privatnih života članova i njihovih porodica i borbe sa kancerom. Sa "Sultan’s Curse" nam daju ono što od njih i očekujemo, zvuk po kome su poznati. Nemilosrdna "Scorpion Breath" ide duboko i vraća nas na početak njihove karijere, u njoj gostuje Scott Kelly iz Neurosis nezvanično peti član benda. Kompleksna prog "Steambreather" stavlja do znanja da sa njima nema zezanja, ovo su ljudi koji znaju da sviraju. Dok je "Andromeda" kombinacija stilova.
Muzički ovo je izuzetan album, bend nikada nije bolji svirao. Svaka od pesama je pažljivo i do detalja isplanirana. Ali kao da su žrtvovali užitak zarad profesionalnosti, previše stila sa manje suštine. 'Emperor of Sand' je odličan ali ga je teško slušati.
Нема коментара:
Постави коментар