Rat Pak Records
2017
Neverovatna je energija kojom raspolažu KXM. Bend koji je počeo kao projekat tri prijatelja snimio je jedan od najboljih hard rock albuma ove decenije, svoj istoimeni debi iz 2014 (recenzija). Tri godine kasnije objavljuju 'Scatterbrain' koji je takođe pretendent za najbolje hard rock izdanje ove godine.
Prvo treba pričati o muzici koju KXM stvaraju, teško je opisati ideje koji oni sprovode u delo. Njihove pesme se razlikuju od drugih, inovativnost koju imaju je jedinstvena. Način na koji oni sklope totalno različitu strofu i refren i na to dodaju bridge i solažu, trenutno to niko drugi ne radi na taj način. Ritam sekcija je (malo je reći) besprekorna jer su ovo muzičari ali oni pravi koji ne rade ni zbog para ni zbog slave nego zbog muzike. KXM je čudo koje je realnost!
Posle naslovne "Scatterbrain" koja je ubica od pesme sledi epska "Breakout" koja malo smiruje tenziju a onda kreće mračna "Big Sky Country". "Calypso" je iznenađenje koje počinje na jedan a završava se u potpunosti na drugačiji način, kompleksna ali definitivno odskače od ostatka materijala. "Not A Single Word" je funky koju ubrzaju i onda više nije funky. Sa "Noises In The Sky" nam nude ono što dUg Pinnick voli a to je soul i to tako prija kada se sluša...
"Panic Attack" jednostavna, mračna, zlokobna pesma a "It's Never Enough" ima neki čudan progressive a zapravo je heavy pesma, to su te KXM kombinacije! "Together" je takođe tamna, "True Deceivers" ima zaista odličan refren, sa "Stand" su korektni a završavaju soul baladom "Angel".
Šta bi mogla da bude zamerka, to što 'Scatterbrain' traje 67 minuta, bukvalno jedna ili dve pesme su viška. Generalno, album je mračniji od debija a da li je bolji, za malo ali nije. Muzika koju KXM stvaraju je univerzalna i mnogo ispred vremena u kojem će publika moći da prihvati i shvati koliko je ovo što oni rade kvalitetno.
dUg Pinnick svoj (dupli) deo posla radi fantastično, vokali su možda i bolji nego na prvom albumu. George Lynch kao da je mašina a ne gitarista, mnogo mlađe kolege mogu samo da mu zavide na onome što je snimio. Kada bi Ray Luzier ovako svirao bubnjeve i na Korn albumima koje bi to ludilo bilo ali bolje je što ima tu slobodu za KXM jer ovaj čovek je jedan od najboljih bubnjara danas a o tome niko i ne priča, na žalost.
2017
Neverovatna je energija kojom raspolažu KXM. Bend koji je počeo kao projekat tri prijatelja snimio je jedan od najboljih hard rock albuma ove decenije, svoj istoimeni debi iz 2014 (recenzija). Tri godine kasnije objavljuju 'Scatterbrain' koji je takođe pretendent za najbolje hard rock izdanje ove godine.
Prvo treba pričati o muzici koju KXM stvaraju, teško je opisati ideje koji oni sprovode u delo. Njihove pesme se razlikuju od drugih, inovativnost koju imaju je jedinstvena. Način na koji oni sklope totalno različitu strofu i refren i na to dodaju bridge i solažu, trenutno to niko drugi ne radi na taj način. Ritam sekcija je (malo je reći) besprekorna jer su ovo muzičari ali oni pravi koji ne rade ni zbog para ni zbog slave nego zbog muzike. KXM je čudo koje je realnost!
Posle naslovne "Scatterbrain" koja je ubica od pesme sledi epska "Breakout" koja malo smiruje tenziju a onda kreće mračna "Big Sky Country". "Calypso" je iznenađenje koje počinje na jedan a završava se u potpunosti na drugačiji način, kompleksna ali definitivno odskače od ostatka materijala. "Not A Single Word" je funky koju ubrzaju i onda više nije funky. Sa "Noises In The Sky" nam nude ono što dUg Pinnick voli a to je soul i to tako prija kada se sluša...
"Panic Attack" jednostavna, mračna, zlokobna pesma a "It's Never Enough" ima neki čudan progressive a zapravo je heavy pesma, to su te KXM kombinacije! "Together" je takođe tamna, "True Deceivers" ima zaista odličan refren, sa "Stand" su korektni a završavaju soul baladom "Angel".
Šta bi mogla da bude zamerka, to što 'Scatterbrain' traje 67 minuta, bukvalno jedna ili dve pesme su viška. Generalno, album je mračniji od debija a da li je bolji, za malo ali nije. Muzika koju KXM stvaraju je univerzalna i mnogo ispred vremena u kojem će publika moći da prihvati i shvati koliko je ovo što oni rade kvalitetno.
dUg Pinnick svoj (dupli) deo posla radi fantastično, vokali su možda i bolji nego na prvom albumu. George Lynch kao da je mašina a ne gitarista, mnogo mlađe kolege mogu samo da mu zavide na onome što je snimio. Kada bi Ray Luzier ovako svirao bubnjeve i na Korn albumima koje bi to ludilo bilo ali bolje je što ima tu slobodu za KXM jer ovaj čovek je jedan od najboljih bubnjara danas a o tome niko i ne priča, na žalost.
Нема коментара:
Постави коментар