Art Of Anarchy 'The Madness' recenzija

Century Media
2017

Ovo je zapravo drugi Art Of Anarchy album ali kao da je prvi. Na prethodnom je pevao Scott Weiland koji je posle pljuvao po ovom bendu a sada više nije među živima. Ne znam kako su došli na ideju da Scott Stapp bude novi pevač, neko ko je imao slične probleme kao i Weiland ali ih je pobedio. Poznat kao Creed frontman sada je snimio možda i najbolji album u karijeri. 'The Madness' se preporučuje svima koji kažu da više nema dobrih rock bendova, da im promeni mišljenje,



Naslovna numera "The Madness" savršeno prezentuje njihov novi zvuk, smelo se krećući ka metal-u sa veoma snažnim refrenom. Mračna "No Surrender" spaja teške rifove i predivne vokale. "Echo of a Scream" je prava rock-ačina odlično postavljena da vas dočeka na početku albuma. Sa "Changed Man" Stapp se vraća u Creed period a u tekstu kao da se ispoveda. Najbliže baladi dobili smo u "Somber". Odlične rock svirka je stalno prisutna ali obratiti pažnju na "Won't Let You Down", "A Light in Me" i "Dancing with the Devil". Ovo je bend sačinjen od odličnih muzičara koji se ne hvale svojim umećem ali ga pokazuju u "Afterburn" koja maestralno zatvara ovaj album.

Art of Anarchy je započet kao projekat prijatelja braće Votta, Ron "Bumblefoot" Thal-a (nekadašnji Guns N' Roses gitarista) i John Moyer-a (basista u Disturbed). Muziku koju sviraju je najsigurnije opisati kao hard rock dostojan publike širokih shvatanja. Sa Stapp-om kao pevačem bend je krenuo u pravcu koji im daje više slobode i kreativnosti.