Sum 41 - 13 Voices #recenzija

Hopeless Records
2016

Sum 41 je bend koji je u jednom trenutku osvojio čitav svet, potom pao u zaborav. Proteklih godina bilo je trenutaka kada smo mislili da ćemo izgubiti Deryck Whibley-ja. Na sreću on se izborio sa svojim demonima i vratio se jači nego ikad. Nije kliše, Sum 41 su sada stvarno jači nego ikad!


Prvi put kao petorka, i deluje kao da bend nikada nije bolje zvučao. Dvanaest godine posle maestralnog 'Chuck' vraćaju se na scenu albumom '13 Voices' koji je mnogo odlučniji i zreliji.
"A Murder of Crows (You're All Dead to Me)" otvara album lagano i ne priprema vas za ono što sledi. Onda kreće "Goddamn I'm Dead Again" i shvatite, to je taj Sum 41 zvuk koji nam je nedostajao. Ono po čemu se oni izdvajaju od ostalih je njihovo koketiranje sa metal-om, samo preslušati solažu u "Goddamn I'm Dead Again" i sve će biti jasno. "Fake My Own Death" je sa pravom odabrana da najavi ovo izdanje, energija koja se oseća u ovoj pesmi je ono što nedostaje mnogim bendovima današnje punk scene. Klasična Sum 41 punk numera je svakako "God Save Us All (Death to POP)" koja zapravo ima veoma dobru poruku, pročitajte tekst pesme.
Sa "There Will Be Blood" odlaze (malo) u horror punk, dok sa naslovnom "13 Voices" idu još mračnije. Nešto mirnije su "Breaking the Chain" i "War" koja će zasigurno biti jedan od najvećih hitova ovog albuma. 
Svakako nisu parodirali sebe i ovaj album nije rađen po šablonu ali setili su se da ubace malo i hip-hop-a u odličnoj "The Fall and the Rise". Poslednja na ploči "Twisted by Design" je ujedno i najduža i najkompleksnija, još jedan od dokaza koliko su Sum 41 postali ozbiljan i kompletan bend.

Moram priznati da mi je (ovakav) Sum 41 nedostajao tokom proteklih godina. Od starta je ovo bio bend koji je radio drugačiji od drugih. Prošli su pakao i raj (bukvalno) sada ih više ništa ne sme zaustaviti. '13 Voices' je najvažniji album njihove karijere i kao takav nije razočarao očekivanja, koja su bila previsoka.