Korn - The Serenity of Suffering #recenzija

Roadrunner
2016

Iskreno i nisam oduševljen novim Korn albumom. Na momente zvuči veoma moćno i podseća na Korn iz "najboljih" dana ali to i jeste problem. Posle toliko godina karijere bend treba da pomera granice svoje kreativnosti a ne da se vraća na staro samo jer će se tako lakše "prodati". Da ne preterujem, 'The Serenity of Suffering' je odličan album koji će veoma brzo biti zaboravljen...


Problem sa ovim materijalom je što ne može da vas iznenadi, kao da smo sve to već čuli, što i jesmo. 'The Serenity of Suffering' odlično počinje sa "Insane", a "Rotting in Vain" ide u stepenik više. Sa istom snagom kreće i "The Hating", dok je "Take Me" već blago iritantna (predvidljiva). Saradnja sa Corey Taylor-om u "A Different World" je zanimljiva, ali nedovoljno uzbudljiva. Prva polovina albuma je ispunjena odličnom energijom ali u drugoj je ima mnogo manje. "Everything Falls Apart" se nepotrebno razvlači, "Please Come for Me" deluje previše besciljno. Momenti kao "Next in Line" ili "Die Yet Another Night" nemaju dovoljnu snagu da izvuku utisak ovom albumu.

'The Serenity of Suffering' je krajnje prosečan album. Korn su bend koji ima svoj stil i opstaje, njihovim fanovima će ovo idanje biti dovoljno dobro. Možda zato i ne treba očekivati iznenađenja u njihovoj muzici...