Descendents - Hypercaffium Spazzinate #recenzija

Epitaph
2016

Sama činjenica da u 2016. možemo da pričamo o novom Descendents albumu je neverovatna. Dvanaest godine posle ’Cool to Be You’, a kao da su prošla samo nekoliko dana. 'Hypercaffium Spazzinate' nudi sve ono što i volite kod njih. To je taj punk zvuk koji niko drugi nije uspeo da iskopira.


Bill Stevenson osnivač i bubnjar je prošao kroz težak period u životu posle koga je uspeo da stvori karijeru ozbiljnog rock producenta, što može da se čujem i na ovom izdanju. Visoko obrazovani Milo Aukerman, pevač, napustio je svoj stalni posao da bi se ponovo posvetio muzici. Ta predanost se i čuje na novom albumu. 'Hypercaffium Spazzinate' ne zvuči kao moderan album, zvuči kao Descendents album. Na albumu se ukrštaju melodične i anarhične melodije. Singl „Without Love“ je odličan predstavnik te „lepše“ strane 'Hypercaffium Spazzinate' albuma. U ponudi su i „Smile“, onda „Fighting Myself“ i nešto ozbiljnija „Comeback Kid“. Vredi spomenuti i „Beyond the Music“.
„Spineless and Scarlet Red“ preti da bude pesma koja će obeležiti ovo izdanje, pravi američki punk-rock zvuk, onaj od kog se naježite! Prvi singl „Victim of Me“ je ono što i volimo kod Descendents, to je ta neponivljiva energija i oštrina. Kontroverzna „On Paper“ ili „vesela“ „Shameless Halo“ se odlično uklapaju u celinu.
„No Fat Burger“ i „Feel This“ su brze i žestoke, za fanove koji ne pristaju na kompromise. Takođe i pesma „Testosterone“, mislim da naziv sve govori!

Ovo možda nije najbolji album u Descendents karijeri, sigurno nije. I možda kao da je vreme stalo u njihovoj muzici, sigurno nije. Ali 'Hypercaffium Spazzinate' nudi dosta dobrih momenata u samo trideset minuta i čak šesnaest pesama.