2016
Možda je i odlazak gitariste Jean Nascimento-a uticao na muzičku promenu, ali letlive. su bend koje je često menjao članove, tako da to nije novina. Novi album može da se opiše kao post-hardcore, etiketa koju su nalepili ovom bendu. Ali je mnogo više rock, čak i pop na momente, ali ne onako ljigavo i komercijalno već cool i alternativno.
Singlovi koji su prethodili izdanju su dobri pokazatelji onoga šta vas očekuje. "Good Mourning, America" se osvrće na rasizam i policijsku brutalnost i ima jezivu atmosferu. "Reluctantly Dead" sličnog ritma ali je mirnija i ima odlike radijskog hita. Album otvara "I've Learned to Love Myself" koja lagano postavlja temelj onoga što sledi; new-wave se provlači kroz čitav album ali na "Nü Romantics" ima najviše uticaja. U "A Weak Ago" su otišli do punk-rock gitara, slično zvuči i "Elephant". Dok je "Another Offensive Song" očekivano hardcore. Naslovna "If I'm the Devil..." se vraća na zvuk koji je osnova ovog albuma, pesma koja se polako razvija od sporog početka do optimističnog završetka. Poslednja numera "Copper Colored Quiet" je možda i najzanimljivija jer je upotpunjena horskim pevanjem i gospel uticajima i kao da daje rasplet ovom albumu.
Dve pesme koje se uklapaju samo kao deo albuma su hip-hop inspirisana "Who You Are Not" i veoma spora, epska soul numera "Foreign Cab Rides". To su jedini momenti na albumu koji mogu da deluju kao pad.
...remek delo ili promašaj? Treba imati hrabrosti snimiti ovakav album posle giganta kakav je bio 'The Blackest Beautiful'. 'If I'm The Devil...' nije izdanje koje treba da se dopadne posle prvog slušanja. Izuzetno je slojevit i svakim novim preslušavanjem otkrivate nešto novo.
Нема коментара:
Постави коментар