Architects - All Our Gods Have Abandoned Us #recenzija

Epitaph
2016

Architects su već nekoliko puta u karijeri imali albume koji su proglašavani za najbolje u godini kada su objavljeni. 'All Our Gods Have Abandoned Us' nije izuzetak! Dve godine od epskog 'Lost Forever // Lost Together' (pročitaj recenziju) bilo je pitanje da li će nadmašiti postignuti uspeh! I uspeli su, tako što to nisu ni pokušali!


'All Our Gods Have Abandoned Us' je logičan nastavak prethodnog albuma. Dok drugi bendovi sa metalcore scene pokušavaju da se priklone teen populaciji ili eksperimetntišu sa stadionskim rock rifovima, Architects su se otišli u suprotnom smeru.
Njihovo sedmo studijsko izdanje je izuzetno snažno i teško, bez trunke optimizma. Sam naslov 'All Our Gods Have Abandoned Us' vam sve govori. Brutalna "Nihilist" u kojoj se oseća "Naysayer" duh otvara izdanje. Perfektna "Memento Mori" (latinski za "remember that you have to die") ga zatvara na isti način ali je jedina u kojoj malo eksperimentiu, pesma zvuči krajnje upozoravajuće, podeljena na tri dela, melodični, narativni i žestoki. Singlovi "Gone with the Wind" i "A Match Made in Heaven" su verni predstavnici zvuka ove ploče, to je čista energija, pesme od kojih se naježite. "The Empty Hourglass" deluje kao potencijalni hit, možda zbog post-hardcore zvuka. U "Downfall" su kombinovali vrišteće vokale i opuštenije gitarske rifove. U "Deathwish" se bore između mirnih i brzih momenata dok sa "Phantom Fear" konkretno idu srednjim tempom i teškim rifovima, brza "Gravity" ima zanimljive elektronske aranžmane kombinovane sa karakterističnim gitarskim efektima. "All Love Is Lost" je jedina spora ali i veoma turobna, skoro očajna...
Zvuči klinački ali ovaj album ima sve odlike izdanja koji su menjali tok modernih metal pravaca. Slušajući ovo izdanje primetićete sličnosti sa prethodnim, zvuk je sličan ali unapređen. Svaka pesma dopunjuje prethodnu i deluje da je bilo kakav drugačiji redosled pesama da bi to zvučalo totalno disharmonično. Jedinstvenim ga čini specifičan zvuk gitara koji se čuje u svakoj od numera kao i vokal Sam Carter-a koji je realno snimio najbolji album u karijeri, vrišteći vokali su perfektno agresivni dok su čisti jezivo dobri.

'All Our Gods Have Abandoned Us' je realno teži od prethodnog i to će možda smetati onima koji su se upoznali sa Architects sa tim albumom. Mora da se sluša od početka do kraja jer se pesme nadograđuju i čine jednu celinu. U momentu kada svi sve češće pričaju kako je metalcore scena pred svojim krajom Architect snime ovako dobar i težak album i kažu im: Odjebite!