Deftones - Gore #recenzija

Reprise
2016

Deftones fanovi se dele na one koji će voleti 'Gore' i oni koji će ga mrzeti. Ovo je bend koji može da bude i previše snažan u svojoj muzici ali i totalno izgubljen u atmosferi koju samo oni stvaraju. 'Gore' je njiihov eksperiment, možda i najsmeliji do sada. Ovo svakako nije ploča koju možete samo jednom preslušati ali nije ni ono na šta ste u potpunosti navikli od Deftones.


Posle prvog slušanja album je delovao interesantno. Ali sa svakim sledećim slušanjem gubio sam pažnju. Ovo je previše usporen album, ambijetalan. 
Dve najgore pesme izabrane za singlove, "Prayers/Triangles" je pristojna za početak izdanja ali ništa što nismo čuli ranije. "Doomed User" je klasična Deftones ali nekako previše traljavo urađena, kao da se vokal nadjačava sa gitarama samo stvarajući buku.
"Acid Hologram" je jedna od mračnijih, recimo i sludge, ali se u njoj previše ponavljaju iste fraze u četiri minuta koliko traje. "Pittura Infamante" ima odličnu melodiju i vokalne deonice koje se nikako ne uklapaju sa tom melodijom. Naslovna "Gore" nas vraća na početak Deftones karijere ali sa mnogo modernijom produkcijom.

"Geometric Headdress" je podeljena na vrišteći deo i miran, zapravo ima veoma prijatnu melodiju i inetresantna je zbog tog jing i jang efekta u njoj. "Xenon" je mračna ali jednostavna i ima dobar refren i nema vrištanja što je pohvalno. Pesma kao "(L)MIRL" je dovoljno dobra da se spomene ali ne nudi ništa novo. "Hearts/Wires" je pravi predstavnik 'Gore' albuma, post-metal zvuk, nenapadni elektronski delovi, prijatno sporijeg ritma i melodije.

"Phantom Bride" je biser ove ploče, pesma se odlično razvija i nadograđuje od početka do moćnog završetka. Ova pesma se izdvaja i po odličnoj solaži koju je snimio Jerry Cantrell kao gost u ovoj numeri.

Koliko sam bio oduševljen sa 'Koi No Yokan' (pročitajte recenziju) toliko me je 'Gore' razočarao. Činjenica je da su većina pesama urađene na isti šablon sa istom idejom. Ono što mi najviše smeta kod 'Gore' albuma je Chino-v vokal, previše nepotrebnog vrištanja na neke veoma fine melodije.

Ako čitate recenzije na svetski poznatim muzičkim medijima onda je ovo najbolji album, razumljivo jer oni treba i dalje da imaju kontakta sa bendom (intervjui, koncerti...). Ali ako pogledate komentare fanova videćete da se većina slaže da je ovo ipak samo dosadan album, ništa više.