Trivium - Silence In The Snow #recenzija

Roadrunner
2015

Trivium su bend koji se ne plaši promena. Svakim sledećim albumom nudili su nešto novo. 'Silence In The Snow' je njihov sedmi ali prvi koji bi mogao da ih plasira među velikane metal scene. Nema metalcore-a, trash-a, vrištanja ali ima melodije, savršene pitke melodije.



Inspirisan japanskom mitologijom 'Silence In The Snow' otvara naslovna numera posle kratkog instrumentala "Snøfall" koji je napisao Ihsahn (poznat po radu sa Emperor). Trivium se svakako nisu trudili da zvuče retro, ova pesma je u Iron Maiden / Dio stilu, klasični metal ali ipak zvuči dovoljno zrelo i moderno. Možda zasluge idu producentu Michael "Elvis" Baskette-u koji iza sebe ima komercijalne uspehe sa bendovima (Alter Bridge, Slash, Falling In Reverse).
Drugi singl i druga numera na disku je "Blind Leading the Blind" ipak nudi nešto brži ritam i jedan od najboljih refrena.
Album ima dosta potencijalnih „radijskih“ hitova šteta što nema radio stanica na kojima bi se vrteli. Moderna "Dead and Gone" koja vas zavarava da je u groove metal stilu sa epskim metal refrenom u stilu Judas Priest. U pesmama kao "The Thing That's Killing Me" se primećuje koliko su Matt Heafy i ostatak benda napredovali kao autori! "Until the World Goes Cold" najduža na izdanju, naizgled metal balada definitivno je emotivni vrhunac ovog albuma.
Kreativno veoma kvalitetan materijal bez padova. Vokalno najbolje izdanje Heafy-ja koji možda nema raspon kao Dickinson (npr.) ali je naučio da upotrebi svoj vokal do maksimuma. Poslednja "Breathe in the Flames" bi mogla da posluži kao primer kako pravi metal danas treba da zvuči, ne napadno (kao Metallica, Machine Head) i bez razvlačenja (Iron Maiden).

Sigurno će 'Silence In The Snow' biti zanemaren kada se rade liste najboljih izdanja 2015. godine. Zarad nekih poznatijih, popularnijih, komercijalnijih. Mislim da su Trivium pronašli šta su tražili svih ovih godina i ovaj album bi trebao da bude dovoljan da ih postavi na mestu budućih headliner-a festivala.